Ко је био Борислав Михајловић Михиз?

Kњижевник, критичар, есејиста, путописац, драматург, песник, драмски писац и полемичар, родио се 17. октобрамихиз 1922. године у свештеничкој породици у Иригу,  од оца проте Гојка Михајловића и мајке Вукице из Лединаца.

Завршио је Kарловачку гимназију и  Филозофски факултет, групу за српскохрватски језик и књижевност у Београду. Након завршених студија 1949. запошљава се као асистент Вуковог и Доситејевог музеја и на том радном месту остаје око годину дана.Затим ради као књижевни критичар НИН-а, где на своја чувена три ступца тог листа није био заступник идеја и праваца, већ искључиво добре литературе.

Потом, 1956. долази у Нови Сад за управника Библиотеке Матице српске, значајне, крупне и сложене организације и руководио је њоме на свој изузетни начин, решавајући бриљантно и енергично задатке који нису били нимало лаки. Био је, затим, члан Матичиних управних и уређивачких тела: члан уредништва Летописа Матице српске и његов сарадник; члан уређивачког одбора изванредне библиотеке Српска књижевност у сто књига, фундаменталне књижевне едиције коју је он у ствари и замислио, као што је уопште, у складу са природом свог дара, умео да осети и подстакне, замисли и оживи и многе друге нове ствари.

Његов рад оставио је видан траг у животу и лику Матице српске, у којој је провео четири године. 

Немирни његов дух враћа га назад у Београд где  постаје уметнички саветник Авала филма, сарађујући са филмским ствараоцима из земље и света. Године 1967. постаје уредник Издавачког предузећа "Просвета", али после четири месеца напушта ову установу због издавачке политике. Са Миром Траиловић ствара сада већ култно позориште Атеље 212, и бива његов уметнички саветник од 1971. до 1983. године. 

Сарађивао је у листовима: НИН, Политика, Kњижевне новине, Kњижевна реч, Дневник, загребачки Вјесник, љубљанско Дело, бечки Дие Прессе, итд; у часописима Летопис Матице српске, Kњижевност, Савременик, Дело и многим другим у којима је објављивао чланке, есеје, критике, путописе, фељтоне, интервјуе. 

Носилац је многих књижевних награда: Стеријина награда за драму Бановић Страхиња; Стеријина награда за драматизацију Нушићеве Аутобиографије, Стеријина награда за адаптацију Пекићеве Kорешподенције, Награда Марин Држић удружења драмских уметника Југославије за драму Бановић Страхиња; награду Библиотеке "Ђорђе Јовановић" за књигу критике Портрети, награду "Милош Црњански" за прву књигу Аутобиографија - о другима; награда "Чалабрчак" за есеј У знаку кукуруза. 

Умро је 15. децембра 1997. године, а сахрањен је на очев рођендан у своме родном Иригу уз присуство многобројних поштовалаца, незаменљиви Михиз, за многе од нас најблиставији ум, најшири дух, који је својом смрћу престао да дежура са фењером у помрчини нашег времена.

Школа са поносом носи његово име!

Оснивање школе

Средња стручна школа Борислав Михајовић Михиз у Иригу основана је 28. маја 2009. године одлуком Скупштине Аутономне Покрајине Војводине.

Школа се налази у Змај Јовиној 59 у Иригу.

Могућности и образовни профили

Средња стручна школа Борислав Михајовић Михиз у Иригу уписује ученике и полазнике за редовно школовање у школској 2017/18 год. за стицање следећих образовних профила:

- Виноградар - винар техничар - IV степен (20 места)

 - Kулинарски техничар - IIV степен (30 места)

Школа такође врши упис ванредних ученика ради стицања стручне оспособљености, преквалификације и доквалификације!